IX - ОПШТА СВОЈСТВА НЕМЕТАЛА. ХЛОР И ЈЕДИЊЕЊА ХЛОРА.

ОПШТА СВОЈСТВА НЕМЕТАЛА

Налажење у природи

Неки неметали се у природи могу наћи у слободном стању:

   – азот у ваздуху,

   – кисеоник у ваздуху,

   – водоник у вишим слојевима атмосфере,

   – угљеник у облику графита и дијаманта.

Могу се наћи у облику једињења:

– граде руде, стене, минерале;

– C, H, O, N, S, P улазе у састав живог света па се заједничким именом називају БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ.

Физичке особине неметала

Агрегатно стање

– гасовити су: водоник, кисеоник, азот, флуор, хлор;

– једини течни неметал је бром;

– чврстог агрегатног стања су: угљеник, фосфор, јод и сумпор.

Боја

– водоник, кисеоник, азот  и флуор су без боје;

– сумпор је жут;

– фосфор је бео и црвен;

– угљеник је безбојан и црн;

– хлор је жуто-зелен;

– бром је браон;

– јод је љубичаст.

Мирис

– кисеоник, водоник, азот, угљеник и сумпор су без мириса;

– хлор је оштрог мириса и отрован је за човека;

– паре белог фосфора су отровне.

Особина свих неметала је да се не растварају у води јер граде неполарне молекуле, а вода је поларни молекул. Правило растворљивости нам каже да се слично у сличном раствара.

Сви неметали, сем облика угљеника (графит) не проводе топлоту и електрицитет.

Хемијске особине

– Основна заједничка особина свих неметала је да граде КИСЕЛИНЕ.

– Оксидацијом неметала настају оксиди неметала, који се још називају и кисели оксиди   или анхидриди киселина, јер растварањем у води дају киселине.

– Оксидација је хемијска реакције сједињавања неког хемијског елемента и кисеоника.

– Киселине могу бити кисеоничне (садрже атоме кисеоника у својим молекулима) и бескисеоничне (не садрже атоме кисеоника у својим молекулима).

– Бескисеоничне киселине настају директним сједињавањем водоника и неметала.

– Молекул сваке киселине је састављен од водоника и киселинског остатка.

ХЛОР И ЈЕДИЊЕЊА ХЛОРА

Хлор припада VIIa групи. Стабилни изотопи су му: 35Cl и 37Cl. Хлор је жутозелен гас око 2.5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован.

Хлор је средство за избјељивање и дезинфекцију. Састојак је многих соли и других једињења. Хлоридни јон је веома распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом организму, има веома велики биолошки значај, спада у макроелементе. Јони хлора су једни од најбитнијих анјона у воденим организмима док хлороводоничну киселину (стари назив сона) многе животиње користе за варење. У организму човјека од 70 кг налази се око 95 грама хлоридних јона углавном у облику натријум – хлорида.

У реакцији са водоником хлор даје хлороводоничну киселину:

H₂ + Cl₂ → 2HCl

Лабораторијски се добија у реакцији између кухињске соли и концентроване сумпорне киселине:

2NaCl + H₂SO₄ → 2HCl + Na₂SO₄

Соли хлороводоничне киселине су хлориди. Примјена киселине је у медицини за лијекове, средство за чишћење.