Претражи овај блог

четвртак, 24. март 2016.

IX - ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЈЕЖБА "ИЗРАДА ДОМАЋИХ САПУНА"

ХЛАДНИ ПОСТУПАК ИЗРАДЕ САПУНА:

1. Изважемо дестиловану воду (важемо је у грамима).
2. Изважемо каустичну соду, натријум - хидроксид.

3. Додајте НАТРИЈУМ - ХИДРОКСИД у ВОДУ (никако обрнуто). 
Натријум - хидроксид је јака база и при растварању у води се ослобађа велика количина топлоте (температура до 95 степени Целзијусових). 
4. Док се раствор соде мало хлади, изважите уља.
5. Сада мјерите температуру раствора соде и уља. Требате постићи тренутак уједначене температуре уља и растворене соде (температура између 30 и 50 степени Целзијусових). 
Због уља је битно да та температура буде што нижа, а због саме сапонификације да буде што виша, па је између 30 и 50 степени нека златна средина. За сапонификацију је битно да се виша температура што дуже задржи како би се она правилно одвила.
6. Улијте соду у уља и мијешајте. Требате да добијете густоћу рјеђег пудинга, односно када се види траг приликом мијешања то је то.
7. У "траг" брзо додајте мирисе и боје.
8. Смјесу брзо излијте у припремљени калуп.

Рецепт бр. 1
САПУН СА МИРИСОМ ЛАВАНДЕ

350 g палминог уља
350 g маслиновог уља
89,5 g натријум - хидроксида
231 g дејонизоване или дестиловане воде
10 mL етеричног уља од лаванде

Рецепт бр. 2

100 g сунцокретовог уља
50 g млијека
20,50 g натријум - хидроксида
49, 50 g воде

Рецепт бр. 3

10 g маслиновог уља
100 g сунцокретовог уља
20 g  рицинусовог уља
16,22 g натријум - хидроксида
42, 90 g воде
етерично уље руже


Рецепт бр. 4

100 g маслиновог уља
30 g рицинусовог уља
16, 23 g натријум - хидроксида
42, 90 g  воде



КИСЕОНИК


Ја сам тих и ненаметљив, без боје, мириса и укуса. Неки кажу да немам своје ЈА, али они не препознају праву величину. Ја сам снага која стоји иза већине хемијских реакција на Земљи. Без мене умиреш.
Ја сам гас који чине два атома (О2), који се спремно комбинује с другим супстанцама у реакцијама оксидације да би ослободио енергију. Када ме удахнеш, ја се увучем у твој крвоток. Када доспијем у твоје тијело, свака ћелија ме користи да би покренула и одржала хемијске реакције неопходне за одржавање живота.
Налазим се, поред тога, у тимовима од три атома (О3) као гас познат под називом озон. Кад сам у том облику високо на небу, штитим Земљу од штетних сунчевих ултраљубичастих зрака.












Оглед добијања кисеоника можете погледати овдје: https://www.youtube.com/watch?v=ySZ7UPPlnx8 .


ИЗВОР : Дингл, А., Грин, Д.: "ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА", Београд, 2015. год.

ВОДОНИК


Можда сам ситан, али нисам за потцјењивање. Ја сам сила у малом паковању, жестоко ударам и покреће ме ватрена природа - увијек имај на уму да сам број један! Најједноставнији сам и најлакши од свих елемената, најраспрострањенији у васиони и извор свега што постоји - од материје и енергије до живота. Баш сам ја оно што подстиче нуклеарну фузију у звијездама и елемент сам од којег су изграђени сви други елементи периодног система.
На Земљи постојим као гас који се састоји од два атома водоника (Н2). Када сам у близини, све се дешава с праском. Изузетно сам запаљив. Некада сам ја био тај којим су пунили цепелине, али неколико експлозија с трагичним исходом окончало је моју каријеру. Планирам да у будућности постанем битан за горивне ћелије - чист и ефикасан начин производње струје.


ИЗВОР : Дингл, А., Грин, Д.: "ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА", Београд, 2015. год.


среда, 23. март 2016.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар, који је створио Периодни систем елемената имао је оцјену добар (3) из хемије.

уторак, 22. март 2016.

СЛОНОВСКА ПАСТА ЗА ЗУБЕ     


МАТЕРИЈАЛ
- водоник-пероксид H2O2 36%
- калијум – јодид
- детерџент за посуђе
- прехрамбена боја

ПРИБОР
-велика мензура
-штапић
-лабораторијска чаша

ПОСТУПАК
Направити засићен раствор калијум јодида 15g на 10 ml воде, а у мензуру водоник пероксид, детерџент за посуђе и боју. Додати калијум јодид и посматрати реакцију.

ОБЈАШЊЕЊЕ
Овај експеримент је заснован на каталитичком разлагању водоник пероксида:

2H2O2 → 2H2O + O2


Водоник пероксид се сам по себи спонтано разлаже, али I- јон (из калијум – јодида) се понаша као катализатор и знатно убрзава реакцију. Због издвојеног кисеоника и од течности за прање посуђа се прави пјена, а ослобађа се и топлота, јер је реакција егзотермна.



IX - МАСТИ И УЉА

Масти и уља су биолошки важна органска једињења која заједно са протеинима и угљеним хидратима чине основне органске компоненте ћелије. Они су извор енергије и понашају се као „складишта“ енергије. 

По хемијском саставу то су естри полихидроксилног алкохола глицерола и виших масних киселина. Ови естри се називају триацилглицероли.


Општа формула: 

Настају у реакцији естерификације.


Масти и уља се могу разликовати на основу њиховог физичког изгледа, тј. на основу њиховог агрегатног стања. На собној температури масти су у чврстом, а уља у течном агрегатном стању.

МАСТИ – ако у молекулу триацилглицерола преовлађују засићене масне киселине. Природне масти су најчешће животињског поријекла.
УЉА – ако у молекулу триацилглицерола преовлађују незасићене масне киселине. Природна уља су најчешће биљног поријекла.
Масти и уља учествују у реакцији хидрогенизације. Хидрогенизација је адиција водоника на двоструку везу. На овај начин хидрогенизацијом уља добијамо биљну маст која се користи за производњу маргарина. Маргарин, поред биљних масти, садржи и витамине и супстанце које му дају пријатан мирис и укус. 
Путер је, за разлику од маргарина, млијечна маст.














Масти и уља се не растварају у води (јер немају поларне групе), а растварају се у неполарним растварачима. Због мање густине уља и масти плутају по води. 
















Служе за производњу сапуна – сапонификација. Сапуни су по хемијском саставу соли виших масних киселина. Производња сапуна се заснива на реакцији хидролизе триацилглицерола у присуству хидроксида (алкалија).
Како сапуни уклањају масне мрље?  У води дисосују на јоне. Молекул сапуна или детерџента има поларни дио молекула - „глава“ и неполарни дио - „реп“. Неполарни дијелови молекула сапуна се окрећу ка молекулу масти. Поларни дијелови молекула сапуна су окренути ка споља и окружени поларним молекулима воде. Вода која тече повлачи за собом молекул сапуна, он масну мрљу и тако се уствари спирају с водом.

Да поновимо:
Намирнице богате мастима и уљима су: месо и месне прерађевине (свињетина, саламе, кобасице), млијечни производи, ораси, бадеми, пистаћи, жуманце, слаткиши – кексови.
Улога масти и уља је да обезбједе енергију која је потребна ћелији. Вишак масти се сакупља у поткожном ткиву.
Они помажу и при одржавању терморегулације (сталне температуре тијела) – мршавим особама је скоро увијек хладно.
Масти и уља се не растварају у води, лакши су од ње и плутају по површини. Растварају се у неполарним растварачима.
Масти су чврстог агрегатног стања и најчешће животињског поријекла.
Уља су течног агрегатног стања и најчешће биљног поријекла.
ХИДРОГЕНИЗАЦИЈОМ (адицијом водоника на двоструку везу) од уља се добијају биљне масти, а од њих са додацима биљни маргарин.
По хемијском саставу масти и уља су смјесе естара алкохола глицерола и различитих више масних киселина. Настају у реакцији ЕСТЕРИФИКАЦИЈЕ.
У реакцији ХИДРОЛИЗЕ масти у присуству Na или K хидроксида настају САПУНИ.













понедељак, 7. март 2016.

IX - КАРБОКСИЛНЕ КИСЕЛИНЕ

Шта је заједничко сирћету, наранџи и лимуну? Да бисмо то открили направићемо истраживање са индикатором – лакмус папиром.
Индикатор је показатељ стања неке појаве. Лакмус-папир је врста индикаторског папира која се употребљава као кисело-базни индикатор.
Оглед 1. На плави лакмус папир капнемо мало сирћета, сока од наранџе и лимуна. С обзиром да је сирће, које се употребљава у домаћинству разблажена сирћетна киселина, а и у воћу је присутна лимунска киселина лакмус-папир ће у присуству киселине промијенити боју у црвену.


















Општа формула за карбоксилне киселине је R-COOH, а R представља водоников атом или алкил групу.

Функционална група је карбоксилна група, –COOH.
Имена карбоксилних киселина се дају тако што се на алкан са одговарајућим бројем угљеникових атома додаје наставак –ска киселина.
На основу броја карбоксилних група, киселине се дијеле на монокарбонске и поликарбоксилне киселине.
Прва киселина у хомологном низу је метанска киселина или мравља киселина (изолована из отрова мрава):
Друга монокарбоксилна киселина је етанска киселина или сирћетна киселина.

Сирћетна киселина или ацетатна киселина је слаба органска киселина. Безбојна течност, оштрог мириса, добија се оксидацијом етанола (https://www.youtube.com/watch?v=VwEiuNPkm3g).
У домаћинству се примјењује као зачин (9% раствор сирћетне киселине) и као конзерванс (есенција 80% раствор сирћетне киселине).
Примјењује се у индустрији као сировина, процесна хемикалија, реагенс у текстилној, кожној и папирној индустрији, као растварач, стабилизатор, за третман металних дијелова, у електронској индустрији. Користи се и као средство за чишћење индустријских објеката и опреме, као и за употребу у домаћинству, у лабораторијама. Користи се и при изради фотографија, као фиксир. Додатак је у бојама и помоћним хемикалијама у индустрији коже, текстила и папира. Примјењује се код третмана воде у индустријским погонима, као и у отвореним и затвореним системима.

Општи начин за добијање карбоксилних киселина, заснован је на оксидацији алкохола и алдехида.
Физичке особине карбоксилних киселина
Као и код алкохола, на физичка својства карбоксилних киселина утиче присуство поларне, функционалне групе – карбоксилне групе и дужина угљоводоничног низа.
Киселине које имају од 1-9 С атома су на собној температури течне, а засићене киселине дужег низа су чврсте.
Са порастом броја С-атома у молекулу, опада растворљивост у води, а повећава се растворљивост у неполарним растварачима.
Киселине са краћим низом (1-3 С-атома) имају оштар мирис, оне чији молекули имају 4-7 С-атома су непријатног мириса, док су киселине са већим бројем С-атома без мириса.
Киселине са мањим бројем С-атома су киселог укуса, док су оне са већим бројем С-атома без укуса.
Хемијске особине карбоксилних киселина
Карбоксилне киселине, иако су органска једињења, имају неке опште особине као и неке неорганске киселине. Карактеристичне реакције киселина су: дисоцијација, реакција са металима, реакција неутрализације. У поменутим реакцијама учествује водоников атом из карбоксилне групе.
У многим реакцијама карбоксилних киселина учествује хидроксилна група из карбоксилне групе. У овим реакцијама се ствара велики број различитих једињења, а о њима ћете учити у средњој школи.
Из карбоксилне групе киселине може се издвојити угљеник (IV)-оксид при чему настају угљоводоници.
Нпр. хемијска реакција настајања метана:
CH3COONa + NaOH → CH4↑ + Na2CO3
*Na – aцетат је натријумова со сирћетне киселине

ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА
Шта је електролитичка дисоцијација?
Електролитичка дисоцијација је спонтано разлагање једињења с јонском и поларном ковалентном везом на јоне у присуству поларних молекула воде.
Киселине у воденом раствору дисосују на позитивне јоне водоника и негативне јоне киселинског остатка.
CH3COOH →   CH3COO + H+
Да ли је етанска киселина јача или слабија од угљене киселине? То ћемо доказати огледом.
Оглед бр. 1 У теглу сипајте воду до ¾ њене запремине и додајте неколико зрна пасуља. Затим у воду додајте 5g натријум – хидрогенкарбоната и 10cm3 сирћета. Затворите одмах теглу поклопцем. Посматрајте шта се дешава са зрнима пасуља.
Сирћетна киселина је јача од угљене киселине.

РЕАКЦИЈА СА ИЗРАЗИТИМ МЕТАЛИМА
У реакцији карбоксилних киселина са изразитим металима издваја се водоник и настају соли. Атоми водоника потичу из карбоксилне групе киселине.
2CH3COOH + 2Na →   2CH3COONa + H2
                                                                                       натријум – етаноат
У реакцији између етанске киселине и магнезијума, настају водоник и магнезијум – етаноат:
2CH3COOH + Mg →   Mg(CH3COO)2 + H2

РЕАКЦИЈА НЕУТРАЛИЗАЦИЈЕ
Пошто су водоникови јони носиоци киселости, њиховим уклањањем из воденог раствора киселине додатком неког хидроксида или базног оксида, настаје вода. На примјер, при неутрализацији етанске киселине са натријум – хидроксидом настају вода и натријум – етаноат:
CH3COOH + NaOH →   CH3COONa + H2O

РЕАКЦИЈА СА НАТРИЈУМ-ХИДРОГЕНКАРБОНАТОМ (СОДА – БИКАРБОНА)
CH3COOH + NaHCO3 →   CH3COONa + CO2 + H2O
Оглед бр. 2 У једној епрувети је разблажена етанска киселина. Исцједите мало сока лимуна у другу епрувету. Кашичицом сипајте мало соде бикарбоне у обе епрувете. Забиљежите запажања.



среда, 2. март 2016.

IX - АЛДЕХИДИ И КЕТОНИ

Алдехиди и кетони су органска једињења која садрже, поред атома угљеника и водоника, и атом кисеоника, али за разлику од алкохола, њихова функционална група је карбонилна.


У карбонилној групи угљеник и кисеоник су повезани двоструком везом.
Угљеников атом карбонилне групе алдехида је примаран, а угљеников атом карбонилне групе кетона је секундаран.
Општа формула:


кетони

алдехиди       








По IUPAC номенклатури називи карбонилних једињења се изводе из назива угљоводоника са истим бројем угљеникових атома. За алдехиде се додаје наставак –ал, а за кетоне наставак – он и редни број угљениковог атома на коме је карбонилна (кето) група.

Добијање алдехида и кетона
Алдехиди се добијају при оксидацији примарних алкохола са благим оксидационим средствима, нпр. калијум – дихроматом, а кетони при оксидацији секундарних алкохола.


Представници:


        
   метанал                       






етанал (ацеталдехид)

*Када унесемо алкохол у организам, он се под дејством одређеног ензима претвара у ацеталдехид, који се затим конвертује у ацетат. Молекула ацетата се може „разбити“ на угљен – диоксид и воду, и на тај начин се алкохол елиминише из тијела.
Ацеталдехид се сматра као могући узрочник мамурлука и дехидратације, заједно са другим молекулама алкохолних пића.


 2 - пропанон