Претражи овај блог

недеља, 23. октобар 2016.

Свим хемичарима срећан 23.10, Дан мола!


Данас, 23. октобра (10. 23.), хемичари и љубитељи хемије широм свијета славе Дан мола у част једне од најважнијих хемијских константи – Авогадровог броја. Авогадров број износи 6,022045 × 1023 mol-1 и повезан је једном од седам основних физичких величина, количином супстанце и њеном мјерном јединицом – молом. Хемичари знају да је мол она количина супстанце која садржи тачно 6,022045 × 1023елементарних јединки (атома, молекула, јона, електрона).
Треба поменути и то да, насупрот општем увјерењу, Авогадров број није открио, односно израчунао Амадео Авогадро (1776-1856). Авогадро је већ био адвокат када се заинтересовао за математику и физику, па је 1820. године  постао први професор физике у Италији. Најпознатији је по својој хипотези да једнаке запремине различитих гасова на истој температури и притиску садрже исти број елементарних јединки. У част  Авогадровог великог доприноса у рјешавању вјероватно највећег проблем свог времена – успостављања разлике између атома и молекула – број јединки у једном молу супстанце се назива Авогадровим бројем.
Сматра се да је њемачки хемичар Јозеф Лошмит био први научник који је израчунао стварни број јединки у одређеној маси супстанце. 1865. године Лошмит је на основу кинетичко-молекулске теорије израчунао број јединки у 1 cm3 гаса при стандардним условима. Ова вриједност је данас позната као Лошмитова константа и њена вриједност износи 2.6867773 × 1025 m-3.
Израчунавање тачне вриједности Авогадровог броја било је могуће када је амерички физичар Миликен 1910. године одредио елементарно наелектрисање електрона. Други приступ одређивању тачне вриједности ове константе заснива се на мјерењу густине ултрачистог материјала на атомском нивоу помоћу дифракције X-зрака. На овај начин могуће је одредити број атома по јединичној ћелији кристала, као и удаљеност између еквивалентих тачака које дефинишу јединичну ћелију кристалне решетке.

субота, 8. октобар 2016.

VIII - СМЈЕСЕ И ПОСТУПЦИ РАЗДВАЈАЊА СМЈЕСА

СМЈЕСЕ

Смјеса је скуп двије или више чистих супстанци (елемената или једињења).
Хомогене смјесе су смјесе чији састојци НЕ могу да се виде голим оком или под микроскопом. Примјери хомогених смјеса су: вода за пиће, морска вода, раствор соли у води, раствор шећера у води, раствор плавог камена у води, бистри воћни сок, итд.
Хомогене смјесе имају једнак састав и иста својства у свим дијеловима.
Хетерогене смјесе су смјесе чији састојци МОГУ да се виде голим оком или под микроскопом. Примјери хетерогених смјеса су: земљиште, млијеко, крв, чоколада, мутна вода, итд.
Хетерогене смјесе немају исти састав у свим својим  дијеловима.

ПОСТУПЦИ РАЗДВАЈАЊА СМЈЕСА 

Супстанце у смјеси задржавају своја својства и то се може искористити за њихово раздвајање. Супстанце се могу раздвојити на основу разлике у растворљивости, температури кључања, величини честица, магнетним својствима, ...
Поступци раздвајања смјеса су:
1. декантовање (одлијевање)
2. филтрација (цијеђење)
3. дестилација
4. кристализација
5. магнет



ДЕКАНТОВАЊЕ или ОДЛИЈЕВАЊЕ је поступак који служи за грубо одвајање супстанце чврстог агрегатног стања из течне хетерогене смјесе.

ФИЛТРАЦИЈА или ЦИЈЕЂЕЊЕ је поступак којим се постиже фино одвајање чврстог састојка из течне, хетерогене смјесе. Бистра течност добијена филтрирањем се назива филтрат.

ДЕСТИЛАЦИЈА је поступак којим се одвајају састојци смјеса на основу њихових различитих температура кључања (испарљивости). Овим поступком се одвајају састојци оних раствора који садрже чврсте супстанце у течности, као и раствора који садрже двије или више течних супстанци. Дестилација се примјењује када се чврста супстанца издваја из течне или када се смјеса састоји из више састојака који се разликују по температурама кључања. Током дестилације, при загријавању супстанце, у балону за дестилацију долази до испаравања, врела пара се шири у хладњак (кондензатор), гдје се хлади и кондензује се у дестилат. Овај поступак се примјењује у процесу прераде сирове нафте и њеном дестилацијом добијају се бензин, керозин, мазут, асфалт... На овом поступку заснива се и печење ракије у нашим домаћинствима.

КРИСТАЛИЗАЦИЈА је прелаз супстанце из раствореног облика у чврсто агрегатно стање. Кристализацијом се издваја чврст састојак (нпр. плави камен, со, шећер) из хомогене смјесе, односно раствора.