Претражи овај блог

понедељак, 28. септембар 2015.

IX - НАГРАДНИ ЗАДАТАК!

Ученик, који ми донесе ТАЧНО урађен задатак на час хемије биће адекватно награђен.
Срећно! :)

1. Који оксид угљеника је добијен када је у реакцији сагоријевања 0.6g угљеника утрошено 1.6g кисеоника?

Крајњи рок за предају задатка је 30. септембар 2015. године.

недеља, 27. септембар 2015.

VIII - ЧИСТЕ СУПСТАНЦЕ. ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА

Стално кретање материје у природи разлог је постојања огромног броја различитих супстанци.
Супстанце могу да буду:
-          ЧИСТЕ: елементи и једињења
-          СМЈЕШЕ: хетерогене (састојци се виде) и хомогене (састојци се не виде)
У природи се ријетко налази само једна супстанца (чиста супстанца), већ се чешће налазе смјесе више супстанци. Чисте супстанце имају сталан састав, исти у сваком дијелу супстанце и имају иста својства у сваком дијелу.
Супстанце непрестано подлијежу физичким и хемијским промјенама, због чега се њихов број и количина мијењају. На Земљи прије 4,5 милијарде година број супстанци је био мали, али су њихове количине биле знатно веће него данас. Број и количина супстанци данас су резултат узајамног дјеловања супстанци и физичког поља у простору, кроз вријеме.
Огроман број различитих супстанци можемо упоредити, на примјер, са бројем ријечи које се налазе у вашој омиљеној књизи. Те ријечи су комбинација само тридесет слова азбуке. Слова, према томе, представљају најједноставније састојке ријечи. Слова су ”елементи ријечи”. Слично словима, постоје једноставне супстанце које називамо елементи. Комбинацијом слова може се направити огроман број различитих, више или мање сложених, ријечи. Ове комбинације могу да имају смисао, али и не морају, што зависи од богаства језика. Комбинације два или више елемената дају супстанце различите сложености које се називају хемијска једињења.
До данас је познато око двадесет милиона једињења, добијених комбинацијом само 114 елемената. Развојем науке број једињења из године у годину расте. Неки хемијски елементи граде веома велики број једињења, а неки само неколико. Колико ће неки елемент имати једињења зависи од његових појединачних хемијских својстава. Неки хемијски елементи граде веома велики број једињења. а неки само неколико. Видјели смо да при хемијским промјенама настају нове супстанце: из елемената могу настати једињења и обратно из једињења елементи. Новоостворена супстанца има својства која се разликују од својстава супстанци од којих је настала. Када се једињење ствара од елемената, значи његова хемијска својства се разликују од својстава елемената од којих је изграђено. Гвожђе је елемент, а рђа његово једињење. Када би гвожђе и рђа имали једнака физичка н хемијска својства, зарђала машина би радила као нова.
Како хемичари одређују да ли је нека супстанца елемент или једињење? На основу хемијских промјена ових супстанци. Када се при некој хемијској промјени супстанца разложи на два или више састојака, то значи да је она сложена, односно да је хемијско једињење.
Супстанце које се састоје од два или више хемијских елемената називају се хемијска једињења.

Супстанце које се хемијским промјенама не могу раздвојити на једноставније супстанце називају се хемијски елементи.

Задатак! Разврстај дате супстанце у колоне.
Злато, натријум – хлорид (кухињска со), бакар, вода, магнезијум – оксид, дијамант, кисеоник, сахароза.

ЕЛЕМЕНТИ
ЈЕДИЊЕЊА
















субота, 26. септембар 2015.

Да ли сте знали?

- Једини течни елементи на собној температури су бром и жива. Галијум је могуће истопити и собном температуром.
- У просјечном људском организму се налази 250g NaCl.
- Људско тијело садржи довољно угљеника да обезбиједи графит за око 9000 оловака.

недеља, 20. септембар 2015.

IX - АЗОТ, N

Опште особине азота
Азот је 1772. године открио енглески научник Д. Радефорд. Назив је изведен из грчких ријечи нитрон генос-градитељ шалитре. Лавоазије му је дао назив од грчких ријечи а зое = не живот.

- Азот се налази у 5. групи или Va групи ПСЕ.
- Хемијски симбол је N.
- Редни брoј азота је 7 а масени 14.
Шта можемо да одредимо на основу редног и масеног броја?
·  Редни број представља број протона у језгру и број електрона у електронском омотачу. Обиљежава се са Z. Масени број представља збир протона и неутрона. Распоред електрона по енергетским нивоима:  K=2, L=5                  
Налажење у природи:  
Азот се у слободном стању налази као двоатоман молекул, N2, у ваздуху. Биогени је елемент и улази у састав најважнијих једињења живих организама (протеина и нуклеинских киселина).

Физичке особине:
Гас без боје, мириса и укуса, молекул азота је хемијски веома стабилан тз. Да азот на обичној температури не реагује с другим супстанцама. Инертан је, сличан је племенитим гасовима. У води се раствара мање од кисеоника.
Добијање азота:
Фракционом дестилацијом течног ваздуха.
 Шта је дестилација?
Дестилација је поступак којим се одвајају састојци смјеса на основу њихових различитих температура кључања (испарљивости). Овим поступком се одвајају састојци оних раствора који садрже чврсте супстанце у течности, као и раствора који садрже двије или више течних супстанци. Дестилација се примењује када се чврста супстанца издваја из течне или када се смеша састоји из више састојака који се разлкују по температурама кључања. Током дестилације, при загревању супстанце, у балону за дестилацију долази до испаравања, врела пара се шири у хладњак (кондензатор), где се хлади и кондензује се у дестилату. Овај поступак се примењује у процесу прераде сирове нафте и њеном дестилацијом добијају се бензин, керозин, мазут, асфалт... На овом поступку заснива се и печење ракије у нашим домаћинствима.
Примјена азота:
Због велике стабилности молекула азота, примјењује се за конзервисање неких животних намирница. Да би се спријечило оксидовање намирница, оне се могу паковати у присуству азота. Течни азот се користи за замрзавање хране и у медицини.
Једињења азота:
1.      Оксиди азота

N2O -азот(I)-оксид
NO -азот(II)-оксид
N2O-азот(III)-оксид
NO-азот(IV)-оксид
N2O-азот(V)-оксид – анхидрид азотне киселине (N2O5 + H2O → 2HNO3)

Кисели оксиди азота су: N2O-азот(III)-оксид, NO-азот(IV)-оксид, N2O-азот(V)-оксид.

N2O-азот(V)-оксид на обичној температури је чврста, безбојна, кристална супстанца. Нестабилан је и лако отпушта кисеоник, при чему настаје NO2.

2.      Азотна киселина

N2O5 бурно реагије са водом и гради азотну киселину.

N2O5 + H2O → 2HNO3

Азотна киселина у чистом стању је безбојна течност, она је често свијетложуте боје, јер се  на свјетлости може разложити на воду,  NO2 и кисеоник.

4 HNO3→ 4 NO2  + 2 H2O + O2

У индустрији, азотна киселина се добија и на друге начине, у низу реакција у којим учествују други азотни оксиди, вода и кисеоник. Сличне реакције се дешавају и у природи. При електричном пражњењу у атмосфери долази до реакције између азота и кисеоника. Настали оксиди са влагом у ваздуху граде азотну киселину. До ове појаве долази и у близини аеродрома гдје је густ ваздушни саобраћај. Варнице при паљењу мотора се понаашају као муње и у близини таквих аеродрома онда падају киселе кише.
Азотна киселина се користи за производњу вјештачких ђубрива, вјештачких влакана, синтетичких боја, експлозива и при оксидацији метала. Соли азотне киселине зову се нитрати, који су растворљиви у води. Мале количине нитрата се налазе у плодном земљишту. У сувим предјелима (Јужна Америка, Чиле) могу се наћи веће наслаге нитрата познате као чилска шалитра - натријум-нитрат, NaNO3.

3.      Амонијак
Амонијак је безбојан гас, оштрог мириса, лакши је од ваздуха, добро се раствара у води, настаје у реакцији азота и водоника при одређеним условима.

N2 + 3H2↔ 2NH3

Није хидроксид метала али водени раствор амонијака показује базну реакцију (црвена боја лакмус папира прелази у плаву, а безбојни фенолфталеин прелази у љубичасту боју).
Оглед 1. Раствор амонијака насути у двије лабораторијске чаше. У једну чашу убацити црвени лакмус папир и посматрати шта се дешава, а у другу додати мало фенолфталеина. До које промјене долази?
NH3  +  H2O↔NH4OH
Амонијум-хидроксид не постоји у слободном стању, лако се разлаже на амонијак и воду.
Амонијак се у лабораторијама може добити у реакцији амонијум соли (амонијум-хлорида) и калцијум-хидроксида

Амонијак гради соли које се називају амонијум-соли. Амонијак се употребљава за производњу азотне киселине, пластике, експлозива, ђубрива и средстава за чишћење у домаћинству. 

IX - НЕМЕТАЛИ

       СТЕХИОМЕТРИЈСКИ ЗАДАЦИ

       1.  Израчунај моларну масу: H2SO4, HNO3, NaCl и оксида азота?
       2.  Колико атома има 0.5 mol азот (IV) – оксида?
       3. Колико се мола воде налази у 1kg те супстанце?
       4. Колико грама Na2CO3 је потребно за припремање 500 cm3 раствора концентрације 0.05 mol/dm3?
       5. Колико грама NaCl може да се добије из 100 kg морске воде која садржи 1.2% NaCl?
       6. Колико молова кисеоника и колико грама сумпора је потребно за добијање 1.92g сумпор (IV) - оксида?
      7. Колико: а) атома, б) молекула има у 2.56g сумпора на собној темпеаратури?
      8. Премјештањем слова у необичној реченици: И КЛАТНО ИЗА СЕНА добићете назив једног важног једињења азота. Колико атома кисеоника садржи 0.1 mol тог једињења?

недеља, 13. септембар 2015.

Хемијске компоненте живота.

У овом посту ћете видјети хемијске структуре неких вама добро познатих осјећаја.
Уживајте!

Слика бр. 1. БОЛ




















Слика бр. 2. СНАГА




















Слика бр. 3. СТРАХ




















Слика бр. 4. СРЕЋА

четвртак, 10. септембар 2015.

IX - ОПШТА СВОЈСТВА НЕМЕТАЛА. ХЛОР И ЈЕДИЊЕЊА ХЛОРА.

ОПШТА СВОЈСТВА НЕМЕТАЛА












Налажење у природи
Неки неметали се у природи могу наћи у слободном стању:
   – азот у ваздуху,
   – кисеоник у ваздуху,
   – водоник у вишим слојевима атмосфере,
   – угљеник у облику графита и дијаманта.
Могу се наћи у облику једињења:
– граде руде, стене, минерале;
C, H, O, N, S, P улазе у састав живог света па се заједничким именом називају БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ.

Физичке особине неметала
Агрегатно стање
– гасовити су: водоник, кисеоник, азот, флуор, хлор;
– једини течни неметал је бром;
– чврстог агрегатног стања су: угљеник, фосфор, јод и сумпор.

Боја
– водоник, кисеоник, азот  и флуор су без боје;
– сумпор је жут;
– фосфор је бео и црвен;
– угљеник је безбојан и црн;
– хлор је жуто-зелен;
– бром је браон;
– јод је љубичаст.

Мирис
– кисеоник, водоник, азот, угљеник и сумпор су без мириса;
– хлор је оштрог мириса и отрован је за човека;
– паре белог фосфора су отровне.
Особина свих неметала је да се не растварају у води јер граде неполарне молекуле, а вода је поларни молекул. Правило растворљивости нам каже да се слично у сличном раствара.
Сви неметали, сем облика угљеника (графит) не проводе топлоту и електрицитет.

Хемијске особине
– Основна заједничка особина свих неметала је да граде КИСЕЛИНЕ.
– Оксидацијом неметала настају оксиди неметала, који се још називају и кисели оксиди   или анхидриди киселина, јер растварањем у води дају киселине.
– Оксидација је хемијска реакције сједињавања неког хемијског елемента и кисеоника.
– Киселине могу бити кисеоничне (садрже атоме кисеоника у својим молекулима) и бескисеоничне (не садрже атоме кисеоника у својим молекулима).
– Бескисеоничне киселине настају директним сједињавањем водоника и неметала.
– Молекул сваке киселине је састављен од водоника и киселинског остатка.


ХЛОР И ЈЕДИЊЕЊА ХЛОРА



Хлор припада VIIa групи. Стабилни изотопи су му: 35Cl и 37Cl. Хлор је жутозелен гас око 2.5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован.
Хлор је средство за избјељивање и дезинфекцију. Састојак је многих соли и других једињења. Хлоридни јон је веома распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом организму, има веома велики биолошки значај, спада у макроелементе. Јони хлора су једни од најбитнијих анјона у воденим организмима док хлороводоничну киселину (стари назив сона) многе животиње користе за варење. У организму човјека од 70 кг налази се око 95 грама хлоридних јона углавном у облику натријум – хлорида.

У реакцији са водоником хлор даје хлороводоничну киселину:
H2 + Cl2 → 2HCl
Лабораторијски се добија у реакцији између кухињске соли и концентроване сумпорне киселине:
2NaCl + H2SO4 → 2HCl + Na2SO4

Соли хлороводоничне киселине су хлориди. Примјена киселине је у медицини за лијекове, средство за чишћење.

недеља, 06. септембар 2015.

субота, 05. септембар 2015.

VIII - ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ.

Осмаци,

на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=eu2db1nGqjM можете погледати видео о значају и примјени хемије у свакодневном животу.

Надам се да ћете кроз наше дружење на часовима хемије завољети ову науку!

Срећно са учењем!