IX - ГЛУКОЗА

Глукоза или грожђани шећер је најраспрострањенији моносахарид у природи. Може се наћи у крви и ткиву свих сисаваца, а и у биљном свијету, најчешће грожђу, гдје се налази слободна или у саставу олигосахарида и полисахарида.

Глукоза је први пут откривена у грожђу, па из тог разлога и носи назив грожђани шећер. 

САДРЖАЈ ГЛУКОЗЕ У ВОЋУ:

КРУШКА (средње величине) - 5g

ЛУБЕНИЦА (комад) - 6g

ЈАБУКА (средње величине) - 5g

ДИЊА (половица) - 10g

ГРОЖЂЕ (шоља) - 11g

ЈАГОДЕ (двије шоље) - 6g

МАЛИНЕ (двије шоље) - 4g

БАНАНА (средње величине) - 9g

ТРЕШЊЕ (шоља)  - 8g

ГЛУКОЗА У ЧОВЈЕКОВОМ ОРГАНИЗМУ

Она је главни шећер у крви човјека који служи као најважнији извор енергије. Слатког је укуса, а неопходна је за организам, јер се приликом њене разградње у ћелијама, ослобађа велика количина енергије која је потребна за многе животне функције. 

Нормална количина глукозе у крви је од 3.9 до 6.1 mmol/l.

Како настаје шећерна болест (дијабетес)?

Када глукоза, након пробаве, доспије у крв, она се транспортује до ћелија којима је потребна енергија. Да би молекул глукозе ушао у ћелију у којој ће се разградити и ослободити енергију, неопходан му је инсулин. 

Инсулин је хормон кога излучује гуштерача или панкреас. Гуштерача је жлијезда која се налази иза желуца уз дванаестопалачно цријево (почетни дио танког цријева). Име је добила по облику који подсјећа на гуштера.

Инсулин почне да се излучује када се ниво глукозе у крви повећа. Ако нема довољно инсулина, ћелије којима је потребна енергија, не могу из крви да преузму молекуле глукозе. И на тај начин долази до шећерне болести или дијабетеса.

Пошто ћелије због мањка инсулина не могу да преузму глукозу, то доводи до тога да оне не могу да надокнаде изгубљену енергију, те цијели организам почиње да осјећа слабост и малаксалост. 

Преме томе, први знаци дијабетеса су:

-повећан осјећај жеђи

-обилније мокрење

-умор и

-постепено смањење тјелесне тежине

Типови дијабетеса

Постоје два типа шећерне болести: 

- тип 1

- тип 2

Тип 1 - настаје када жлијезда гуштерача или панкреас није способна да произведе довољну количину инсулина. Тада организам не може да преузме довољно глукозе која се налази у крви.

Болест је најчешће насљедна. Јавља се као посљедица тога да организам сопствене ћелије панкреаса доживљава као стране и почиње да их уништава (ова болест спада у тзв. аутоимуне болести).

Тип 1 је знатно ријеђи од типа 2 дијабетеса. Од типа 1 болује мање од 10% укупног броја болесника који болују од шећерне болести. Тип 1 се може појавити у било ком животном добу, а најчешће се јавља у периоду до 30 година.

Тип 1 дијабетеса се лако открива због специфичних знакова којима се манифестује, али је тежак за лијечење које се спроводи давањем инсулина у виду инјекција, узимањем инсулина кроз пумпицу или чак трансплатацијом гуштераче.

Тип 2 - настаје због повећане тјелесне тежине. Код гојазних особа, број масних ћелија је повећан и оне представљају физичку препреку уласку глукозе у ћелије којима је потребна енергија. Из тог разлога гуштерача почиње да ствара велике количине инсулина како би се савладао тај отпор. Тип 2 шећерне болести настаје због повећаног отпора при уласку глукозе у ћелије, а не због мањка инсулина у крви као код типа 1.

Са порастом тјелесне тежине, расте и отпор уласка глукозе у крви. Како би се тај отпор савладао гуштерача почиње да лучи већу количиу инсулина у крв како би се надвладао тај отпор. Међутим, до појаве болести долази тек када отпор надмаши количину инсулина који гуштерача може да произведе.

Тип 2 шећерне болести се веома тешко дијагностикује и касно открива што често оставља трајне посљедице на друге органе.

Да би спрјечили појављивање шећерне болести, потребно је:

-Умјерено се хранити. У исхрани користити житарице, поврће, витамине, антиоксидансе.

- Водити рачуна о тјелесној тежини.

- Редовно вјежбати.

- Избјегавати стресне ситуације.

Дијагноза шећерне болести

Повишене количине глукозе у крви (> 6,7 mmol/l ујутру, на празан стомак или > 11,1 mmol/l у току дана) указује на шећерну болест или дијабетес. Неопходно је извршити бар два независна мјерења како би се потврдиле повишене концентрације глукозе у крви.