ХЕМИЈА БОЈА ГОДИШЊИХ ДОБА

Када причамо о годишњим добима, често нас неке боје асоцирају на та годишња доба. Нпр. када причамо о пролећу, прва асоцијација нам је зелена боја. Зар не? 

Да ли сте некад размишљали откуд баш те боје? Ми, хемичари, знамо одговор и на то питање. Боје у биљном свијету, које нас асоцирају на различите периоде у години, потичу од пигмената. Пигменти су најуочљивији у листовима и плодовима биљака, а боје које најчешће можемо видјети на листовима су: зелена, жута и црвена.

ЗЕЛЕНА БОЈА
Зелени пигмент потиче од хлорофила

Хлорофил се налази у хлоропластима. Зелене је боје јер апсорбује црвени и плави дио спектра сунчеве свјетлости и уз помоћ те енергије у процесу фотосинтезе ствара кисеоник и угљене хидрате од воде и угљеник (IV)-оксида. Хлорофил се под утицајем сунчеве свјетлости и разлаже, па биљка током пролећа и љета стално мора да надокнађује изгубљени хлорофил да би могла да расте и да се развија.

ЖУТА БОЈА
Жути пигмент потиче од бета - каротена

Бета - каротен је жути пигмент. Апсорбује плави и зелени дио спектра сунчеве свјетлости. У листу се бета - каротен налази поред хлорофила и с обзиром на чињеницу да је стабилнији од њега, он остаје и на јесен, када хлорофил нестане.

ЦРВЕНА БОЈА
Црвени пигмент потиче од антоцијанина

Антоцијанини су група једињења чије молекуле можемо извести из структуре приказане на слици испод. Најчешће су плаве или црвене боје. Боја антоцијанина зависи од рН вриједности, тако да су у киселој средини антоцијанини црвени, а у мање киселој средини боја се мијења од љубичасте до плаве. За стварање антоцијанина у плодовима неких биљака, као на примјер јабуке, потребна је висока концентрација угљених хидрата и интезивно присуство сунчеве свјетлости. Из тог разлога је, понекад, једна страна јабуке црвена (она која је изложена сунцу), а друга није (она којој недостаје сунчеве свјетлости).