VIII - ПИТАЊА ЗА ПОПРАВНИ ИСПИТ ИЗ ХЕМИЈЕ

1.      Хемијски симболи! (Књига, стр. 36)

2.      Шта је хемија?

3.      Шта је експеримент?

4.      Правила рада у лабораторији.

5.      Прва помоћ у случају незгода у лабораторији.

6.      Шта је материја и који су видови материје?

7.      Шта је супстанца? Наброј неколико супстанци.

8.      Које су особине неке супстанце?

9.      Која су физичка својства супстанце и како их одређујемо?

10.  Шта су хемијска својства неке супстанце?

11.  Шта су физичке промјене супстанци?

12.  Шта су хемијске промјене супстанци?

13.  Шта су елементи, а шта једињења? Наброј неколико елемената и једињења.

14.  Шта су смјесе?

15.  Које су разлике између смјеса и једињења?

16.  Шта су раствори?

17.  Подјела раствора.

18.  Шта је растворљивост?

19.  Како одређујемо која је супстанца растварач у раствору?

20.  Поступци за раздвајање смјеса. Објаснити један поступак!

21.  Шта је анализа, а шта је синтеза?

22.  Како гласи Закон одржања масе?

23.  Шта је атом? Грађа атома.

24.  Шта је атомски, а шта масени број и како се означавају?

25.  Шта су изотопи?

26.  Шта је релативна атомска маса? Знати прочитати из Периодног система елемената релативну атомску масу за одређени хемијски елемент-

27.  Шта су групе, а шта периоде у Периодном систему елемената?

28.  Периодни систем елемената.

29.  Шта је хемијска веза? Које врсте хемијских веза постоје?

30.  Шта су молекули?

31.  Каква је то ковалентна хемијска веза, између којих атома и како се образује? Врсте ковалентне везе.

32.  Каква је то јонска хемијска веза, између којих атома и како се образује?

33.  Шта је релативна молекулска маса? Знати израчунавати релативну молекулску масу!

34.  Како гласи закон сталних односа маса?

35.  Шта је валенца неког хемијског елемента? Која је валенца кисеоника у хемијским једињењима?

36.   Водоник. Налажење у природи, физичке и хемијске особине, добијање и примјена.

37.  Кисеоник. Налажење у природи, физичке и хемијске особине, добијање и примјена.

38.  Шта је оксидација, а шта су оксиди?

39.  Вода.

40.  Шта су анхидриди киселина? Наведи примјер.

41.  Шта су киселине? Знати написати хемијске формуле најзначајнијих киселина?

42.  Шта су индикатори? Наведи примјер.

43.  Шта су анхидриди база? Наведи примјер.

44.  Шта су базе (хидроксиди)? Наведи примјер.

45.  Шта је електролитичка дисоцијација?

46.  Шта су соли? Подјела соли, према својој грађи.

47.  Шта је количинска концентрација? Која је њена мјерна јединица?

48.  Шта је масени удио?

49.  Шта је количина супстанце? Која је њена мјерна јединица?

50.  Шта је моларна маса и како се израчунава?

СРЕЋНО СА УЧЕЊЕМ! :)

IX - АМИНОКИСЕЛИНЕ И ПРОТЕИНИ

ПЕТОМИНУТНА ПРОВЈЕРА ЗНАЊА

Група А

1.      Шта су аминокиселине?

2.      Допуни реченицу.

На основу облика молекула, протеини се дијеле на ___________________ и __________________ протеине .

3.      Заокружи ДА или НЕ у зависности од тога да ли је понуђена тврдња тачна или нетачна.

Аминокиселине се не растварају у води.  ДА  НЕ

Протеини се налазе у месу, млијеку и пасуљу.  ДА  НЕ

4.      Напиши хемијску једначину настајања дипептида аланил – глицин.

Група Б

1.      Шта су протеини?

2.      Допуни реченицу.

На основу поријекла, протеини се дијеле на протеине __________________ и ___________________ поријекла.

3.      Заокружи ДА или НЕ у зависности од тога да ли је понуђена тврдња тачна или нетачна.

Људски организам може да синтетише есенцијалне аминокиселине.  ДА  НЕ

Лоптасти протеини су протеини косе, ноктију, мишића.   ДА  НЕ

4.      Напиши хемијску једначину настајања дипептида глицил-аланин.

IX - ПРОТЕИНИ

Протеини су природни полипептиди који садрже велики број остатака аминокиселина везаних пептидним везама.

Ријеч протеин потиче од грчке ријечи "протос", што значи први елемент. Протеини су есенцијални елементи неопходни за раст и регенерацију, добро функционисање и структуру свих живих ћелија. Када једете храну која садржи протеине, сокови за варење у желуцу и цријевима крену да се луче. Они разлажу протеине у храни на основне јединице, аминокиселине. Аминокиселине се онда поново спајају да би се произвели протеини који су потребни тијелу. Зависно од тога које се аминокиселине спајају, протеински молекули стварају ензиме, хормоне, мишиће, органе и многа друга ткива у нашем организму.

Постоје двије врсте аминокиселина:

- неесенцијалне амино киселине- тијело може самостално да их произведе

- есенцијалне амино киселине- тијело не може да их произведе већ морају да се уносе храном

Постоји 9 есенцијалних аминокиселина за човјека: леуцин, изолеуцин, валин, лизин, треонин, триптофан, метионин, фенилаланин и хистидин. 

Поред воде, протеини су најраспрострањенији молекули у нашем тијелу. Протеини се налазе у свим ћелијама и истовремено су главна градивна компонента свих ћелија у тијелу, посебно мишића. То такође укључује све органе, косу и кожу. Поред тога протеини регулишу метаболизам, подржавају имуни систем и друге функције. Коначно, протеини су неопходни за формирање крвних ћелија.

На основу облика молекула, протеини се дијеле на влакнасте (фибриларне) и лоптасте (глобуларне). Влакнасти протеини су протеини косе, ноктију, мишића, коже, дакле, они су градивни протеини. Лоптасти протеини учествују у многим процесима у организму. Они су биокатализатори – омогућавају да се све реакције у организму дешавају при веома благим условима

(температура 37⁰С). Они регулишу рад многих органа и хемијске процесе у организму, преносе кисеоник, лијекове, масти, штите организам од инфекције.

По поријеклу разликујемо протеине биљног и животињског поријекла.

Есенцијалне аминокиселине се налазе углавном у намирницама животињског поријекла. Ове врсте протеина се називају и комплетним јер углавном садрже све есенцијалне аминокиселине и могу се наћи у:

Ø  месу

Ø  пилетини

Ø  риби

Ø  јајима

Ø  млијечним производима

Масне рибе (лосос, сардине, пастрмка, туна) су добри извори протеина. Имају додатну предност што поред протеина садрже и високу концентрацију масних киселина које пружају заштиту од срчаних обољења и можданог удара. Масна риба садржи и до осам пута више омега-3 и омега-6 масних киселина него мање масне рибе као што је, нпр. бакалар.

Биљни протеини садрже многе аминокиселине, али ниједан биљни извор не садржи све есенцијалне амино киселине у потпуности. Оваква врста протеина се налази у:

Ø  махунаркама (грашак, боранија, сочиво)

Ø  житарицама

Ø  пасуљу

Ø  орасима

Ø  сјеменкама

Ø  сојиним производима

Потребно је да комбинујете протеине биљног поријекла да би сте унијели све аминокиселине које су вашем тијелу неопходне. То може да се постигне без претјераног напора - тако што ћете да поједете пасуљ са хлебом или мусли са млијеком. 

Наше тијело не може да складишти протеине као масти и угљене хидрате, па се због тога аминокиселине морају свакодневно уносити у организам храном како би градиле нове протеине у нашем организму.

Колико је протеина дневно потребно?

Можете да израчунате колико вам је дневно протеина потребно ако знате колико имате килограма. Одраслим особама је, на примјер, потребно око 0,9g протеина по килограму тежине дневно. Тако је на примјер одраслој особи од 60kg потребно 54g протеина дневно. 10-20% дневно унетих калорија треба да потиче од протеина.

IX - AMИНОКИСЕЛИНЕ

Биолошки важна једињења која чине основу живог свијета називају се протеини. Назив су добили по грчкој речи протеиос, што значи први, први по важности. Изучавањем живих организама уочено је да без протеина нема живота. Протеини су макромолекули. Поставља се питање који молекули изграђују протеине? Аминокиселине су класа органских једињења која изграђују протеине.

Аминокиселине су органска једињења чији молекули садрже карбоксилну (-СООН) и амино групу (-NH₂).

Дакле, из дефиниције видимо да аминокиселине имају двије функционалне групе –карбоксилну групу, која је карактеристична за органске киселине, и амино групу. Када упоредимо формулу амино групе са формулом амонијака, видимо да амино групу можемо објаснити као једновалентни остатак амонијака.

Протеинске аминокиселине садрже на истом угљениковом атому  и карбоксилну и амино групу:

                       α

                       2      1

                     -СН – СООН

                       │

                       NH₂

Према IUPAC номенклатури положај амино групе у овим киселинама се означава бројем 2. Веома честа ознака за овај С(2)-атом је грчко слово α (алфа), па се зато аминокиселине које улазе у састав протеине називају α-аминокиселине.

Најчешће се користе тривијални називи ових једињења.

Општа формула аминокиселина је:

         R - СН – СООН

                │

                NH₂

Разлагањем протеина добијено је 20-так α-аминокиселина. Најједноставнија аминокиселина је глицин (аминоетанска киселина):

СН₂ – СООН

 │

NH₂

Из пропанске киселине се изводи аланин (2-амино-пропанска киселина):

СН₃ -СН – СООН

          │

          NH₂

Физичке особине:

Аминокиселине су кристалне супстанце, бијеле боје. Добро се растварају у води јер у својим молекулима садрже поларне функционалне групе.

Хемијске особине:

– Одређује присуство двије функционалне групе. Све реакције карактеристичне за карбоксилне киселине (стварање естара, соли, одузимање CO₂) карактеристичне су и за карбоксилну групу аминокиселина.

– Аминокиселине се могу двојако понашати и као киселине и као базе јер им базне особине даје амино група. Овај дуализам се најбоље уочава при реакцији двије аминокиселине, где се једна аминокиселина понаша као киселина, друга као база. У тој реакцији настаје пептидна веза.

                                                                 O

                                                                 ║

                                                  R -СН – С – N – CH - COOH

                                                       │           │    │

                                                       NH₂          Н    R

                                                    пептидна веза

У реакцији између две аминокиселине ствара се дипептид. Реакцијом глицина и аланина могу настати два дипептида:

                                                                  О

                                                                  ║

СН₃ -СН – С – N – CH₂ - COOH

                                                         │              │

                                                         NH₂          Н

                                               аланил-глицил

                                                               О

                                                               ║

                                                   СН₂ – С – N – CH - COOH

                                                   │                │     │

                                                   NH₂            Н     СН₃

                                                глицил-аланин

Више остатака аминокиселина гради олигопептиде, а преко 100 остатака аминокиселина гради полипептиде.

VIII - АНХИДРИДИ БАЗА. БАЗЕ

Ријеши укрштеницу:

     1.      Оксиди метала се називају базни оксиди или _____________ база.

   2.  Индикатор који у присуству база мијења боју у розу/љубичасту, а у присуству киселина је безбојан.

  3.      Гас, у лабораторији се добија реакцијом неких метала са киселинама.

    4.      Најпознатији хидроксид чији раствор је веома отрован, на кожи ствара опекотине.

  5.      Црвени лакмус папир у присуству база мијења боју у _______________.

    6.      Производ реакције кисеоника са другим супстанцама.

    7.      Једињења која настају реакцијом оксида неметала и воде.

    8.      Група коју садрже сви хидроксиди.

    9.      Супстанце које у присуству база или киселина мијењају боју.

    10.  Процес сједињавања кисеоника са другим супстанцама.

Да ли сте знали?

Већина врста цвијећа ХОРТЕНЗИЈЕ има бијеле цвијетове , али цвјетови неких врста (нпр. H. Macrophylla) могу бити плави, црвени, ружичасти, свијетлољубичасти или тамнољубичасти. Боја цвјетова зависи од  pH вриједности земљишта; ако је земљиште кисело цвјетови ће бити блиједи, а ако је базно биће ружичасти или љубичасти. Та промјена цвјетног пигмента зависи о честицама алуминијума, које хортензије садржавају.