IX - AMИНОКИСЕЛИНЕ

Биолошки важна једињења која чине основу живог свијета називају се протеини. Назив су добили по грчкој речи протеиос, што значи први, први по важности. Изучавањем живих организама уочено је да без протеина нема живота. Протеини су макромолекули. Поставља се питање који молекули изграђују протеине? Аминокиселине су класа органских једињења која изграђују протеине.

Аминокиселине су органска једињења чији молекули садрже карбоксилну (-СООН) и амино групу (-NH₂).

Дакле, из дефиниције видимо да аминокиселине имају двије функционалне групе –карбоксилну групу, која је карактеристична за органске киселине, и амино групу. Када упоредимо формулу амино групе са формулом амонијака, видимо да амино групу можемо објаснити као једновалентни остатак амонијака.

Протеинске аминокиселине садрже на истом угљениковом атому  и карбоксилну и амино групу:

                       α

                       2      1

                     -СН – СООН

                       │

                       NH₂

Према IUPAC номенклатури положај амино групе у овим киселинама се означава бројем 2. Веома честа ознака за овај С(2)-атом је грчко слово α (алфа), па се зато аминокиселине које улазе у састав протеине називају α-аминокиселине.

Најчешће се користе тривијални називи ових једињења.

Општа формула аминокиселина је:

         R - СН – СООН

                │

                NH₂

Разлагањем протеина добијено је 20-так α-аминокиселина. Најједноставнија аминокиселина је глицин (аминоетанска киселина):

СН₂ – СООН

 │

NH₂

Из пропанске киселине се изводи аланин (2-амино-пропанска киселина):

СН₃ -СН – СООН

          │

          NH₂

Физичке особине:

Аминокиселине су кристалне супстанце, бијеле боје. Добро се растварају у води јер у својим молекулима садрже поларне функционалне групе.

Хемијске особине:

– Одређује присуство двије функционалне групе. Све реакције карактеристичне за карбоксилне киселине (стварање естара, соли, одузимање CO₂) карактеристичне су и за карбоксилну групу аминокиселина.

– Аминокиселине се могу двојако понашати и као киселине и као базе јер им базне особине даје амино група. Овај дуализам се најбоље уочава при реакцији двије аминокиселине, где се једна аминокиселина понаша као киселина, друга као база. У тој реакцији настаје пептидна веза.

                                                                 O

                                                                 ║

                                                  R -СН – С – N – CH - COOH

                                                       │           │    │

                                                       NH₂          Н    R

                                                    пептидна веза

У реакцији између две аминокиселине ствара се дипептид. Реакцијом глицина и аланина могу настати два дипептида:

                                                                  О

                                                                  ║

СН₃ -СН – С – N – CH₂ - COOH

                                                         │              │

                                                         NH₂          Н

                                               аланил-глицил

                                                               О

                                                               ║

                                                   СН₂ – С – N – CH - COOH

                                                   │                │     │

                                                   NH₂            Н     СН₃

                                                глицил-аланин

Више остатака аминокиселина гради олигопептиде, а преко 100 остатака аминокиселина гради полипептиде.