IX - ПРОТЕИНИ

Протеини су природни полипептиди који садрже велики број остатака аминокиселина везаних пептидним везама.

Ријеч протеин потиче од грчке ријечи "протос", што значи први елемент. Протеини су есенцијални елементи неопходни за раст и регенерацију, добро функционисање и структуру свих живих ћелија. Када једете храну која садржи протеине, сокови за варење у желуцу и цријевима крену да се луче. Они разлажу протеине у храни на основне јединице, аминокиселине. Аминокиселине се онда поново спајају да би се произвели протеини који су потребни тијелу. Зависно од тога које се аминокиселине спајају, протеински молекули стварају ензиме, хормоне, мишиће, органе и многа друга ткива у нашем организму.

Постоје двије врсте аминокиселина:

- неесенцијалне амино киселине- тијело може самостално да их произведе

- есенцијалне амино киселине- тијело не може да их произведе већ морају да се уносе храном

Постоји 9 есенцијалних аминокиселина за човјека: леуцин, изолеуцин, валин, лизин, треонин, триптофан, метионин, фенилаланин и хистидин. 

Поред воде, протеини су најраспрострањенији молекули у нашем тијелу. Протеини се налазе у свим ћелијама и истовремено су главна градивна компонента свих ћелија у тијелу, посебно мишића. То такође укључује све органе, косу и кожу. Поред тога протеини регулишу метаболизам, подржавају имуни систем и друге функције. Коначно, протеини су неопходни за формирање крвних ћелија.

На основу облика молекула, протеини се дијеле на влакнасте (фибриларне) и лоптасте (глобуларне). Влакнасти протеини су протеини косе, ноктију, мишића, коже, дакле, они су градивни протеини. Лоптасти протеини учествују у многим процесима у организму. Они су биокатализатори – омогућавају да се све реакције у организму дешавају при веома благим условима

(температура 37⁰С). Они регулишу рад многих органа и хемијске процесе у организму, преносе кисеоник, лијекове, масти, штите организам од инфекције.

По поријеклу разликујемо протеине биљног и животињског поријекла.

Есенцијалне аминокиселине се налазе углавном у намирницама животињског поријекла. Ове врсте протеина се називају и комплетним јер углавном садрже све есенцијалне аминокиселине и могу се наћи у:

Ø  месу

Ø  пилетини

Ø  риби

Ø  јајима

Ø  млијечним производима

Масне рибе (лосос, сардине, пастрмка, туна) су добри извори протеина. Имају додатну предност што поред протеина садрже и високу концентрацију масних киселина које пружају заштиту од срчаних обољења и можданог удара. Масна риба садржи и до осам пута више омега-3 и омега-6 масних киселина него мање масне рибе као што је, нпр. бакалар.

Биљни протеини садрже многе аминокиселине, али ниједан биљни извор не садржи све есенцијалне амино киселине у потпуности. Оваква врста протеина се налази у:

Ø  махунаркама (грашак, боранија, сочиво)

Ø  житарицама

Ø  пасуљу

Ø  орасима

Ø  сјеменкама

Ø  сојиним производима

Потребно је да комбинујете протеине биљног поријекла да би сте унијели све аминокиселине које су вашем тијелу неопходне. То може да се постигне без претјераног напора - тако што ћете да поједете пасуљ са хлебом или мусли са млијеком. 

Наше тијело не може да складишти протеине као масти и угљене хидрате, па се због тога аминокиселине морају свакодневно уносити у организам храном како би градиле нове протеине у нашем организму.

Колико је протеина дневно потребно?

Можете да израчунате колико вам је дневно протеина потребно ако знате колико имате килограма. Одраслим особама је, на примјер, потребно око 0,9g протеина по килограму тежине дневно. Тако је на примјер одраслој особи од 60kg потребно 54g протеина дневно. 10-20% дневно унетих калорија треба да потиче од протеина.