Дисахариди су угљени хидрати који се хидролизом у киселој средини или уз присуство ензима разлажу на двије молекуле моносахарида.
Најпознатији дисахарид је обични конзумни шећер - сахароза, C12H22O11.
Хидролизом сахарозе у киселој средини настаје једна молекула глукозе и једна молекула фруктозе.
Како сахароза нема слободну карбонилну групу, она не реагује са Фелинговим реагенсом, као ни са Толенсовим реагенсом. На основу овога можемо закључити да сахароза није редукујући шећер.
Сахароза је бијела кристална супстанца, слатког укуса, веома растворљива у води - због великог броја хидроксилних група.
Највише се примјењује у људској исхрани, мада се не препоручује велики унос ове супстанце, јер нема никакав значај за здравље човјека.
На следећој фотографији ћемо видјети садржај шећера у неким напитцима, које веома често конзумирамо.
Природни инвертни шећер је МЕД.
Како ћемо направити мед без помоћи пчела?
- Припремити 100 mL врло концентрованог раствора шећера у облику сирупа.
- Концентрованом раствору шећера додати 1g лимунске киселине и уз мијешање загријавати четрдесет до четрдесет пет минута на воденом купатилу. Добит ћемо смјесу глукозе и фруктозе.
- Да би "мед" добио одговарајућу арому у добијени сируп додајте кашичицу природног меда или један пеперминт бомбон.
Чему служи лимунска киселина у производњи умјетног меда?
За производњу умјетног меда употребљена је лимунска киселина која није штетна за здравље. Она се употребљава, јер уз помоћ лимунске киселине на повишеној температури сахароза полагано хидролизира на глукозу и фруктозу. Добијена се смјеса назива ИНВЕРТНИ ШЕЋЕР.
Нема коментара:
Постави коментар