IX - МЕТАН

Mетан је најједноставнији угљоводоник (алкан). 

Његова молекулска формула је СН4. 

У нормалним условима, метан је гас без боје и мириса. У природи настаје усљед безкисеоничног распада органских материја (нпр. у мочварама). На следећем линку можете погледати сагоријевање метана, који је настао у мочварама: https://www.youtube.com/watch?v=iJQzyBqZeZc

Метан је главни састојак земног гаса. Користи се као гас за гријање и као сировина за добијање органских једињења.

Мјешавина метана са ваздухом у размјери 1:10 има експлозивно дејство. Настанак овакве смјесе у рудницима је често разлог великих експлозија и смрти многих људи.

Велике количине метана се налаза на планетама у облику мора (као што на земљи постоје мора воде, тако на неким планетама постоје мора метана).

Лакши је од ваздуха.

У лабораторији се добија у реакцији натријум – хидроксида и безводног натријум – ацетата, на повишеној температури:

CH₃COONa + NaOH → CH₄ + Na₂CO₃

>> Натријум - ацетат је натријумова со сирћетне киселине.

Сагоријевање метана

Метан гори слабо свијетлим пламеном.

            CH₄ + 2O₂ → CO₂ + 2H₂O

Реактивност метана. Супституција

Mетан и други алкани су веома слабо реактивна једињења. Они реагују само са халогеним елементима (хлором и бромом) када се изложе свјетлости или високој температури. Пошто халогени елементи могу да имају исту валенцу као водоник, у реакцији са алканима може доћи до замјене једног атома водоника једним атомом халогена. Ова реакција се назива реакција замјене или супституција. У реакцијама супституције увијек се добијају најмање два производа реакције, од којих је један супституисани алкан. Атом или атомска група која је замијенила водоников атом назива се супституент.