Налажење у природи
Угљеник и његова једињења су веома распрострањени у
природи. Налазе се у
– дрвету,
– нафти, земном гасу,
– природним угљевима,
– биљном и животињском свету,
– графиту, дијаманту, фулерену,
– ваздуху,
– стенама и минералима.
У слободном стању угљеник се може наћи у три
кристална облика – графит, дијамант и фулерен.
Физичке особине
Графит
– чврста супстанца, црне боје;
– веома је мек, оставља траг на папиру;
– добар проводник топлоте и електрицитета;
– тешко се топи, а лако сагорева;
– не раствара се у води.
Дијамант
– чврста супстанца, без боје;
– одликује се великом тврдоћом;
– не проводи топлоту и електрицитет;
Фулерен
– садржи 60 атома у молекулу;
– његов молекул има облик фудбалске лопте.
Поред кристалних облика угљеника постоје и аморфни
облици.
Главне врсте аморфног угља су: чађ, кокс, активни,
животињски и дрвени угаљ. Они се користе за уклањање отрова мириса и боја, као
и за пречишћавање воде.
Хемијске особине
– Живи свет је свет угљеникових једињења. Грађа атома
угљеника омогућава огроман број комбинација између самих атома угљеника, као и
са атомима других елемената. Угљеникова једињења изучавају органска хемија и
биохемија.
– Постоји релативно мали број неорганских једињења.
– Угљеник гради два оксида:
СО угљеник(II)-оксид
СО2 угљеник(IV)-оксид
1. Сагорjевањем
угљеника настаје угљеник(II)-оксид:
2С +
О2 → 2СО
– СО је гас без боје, укуса и мириса;
– веома је отрован;
– налази се у вулканском гасу;
– настаје непотпуним сагоревањем бензина у моторима.
2. Сагорjевањем
угљеник(II)-оксида настаје угљеник(IV)-оксид
2СО + О2 →
2СО2
– СО2 је састојак ваздуха, налази се
у природним минералним водама и у
вулканском гасу;
– у природи настаје као производ тихе оксидације
многих органских супстанци. Жива бића га
избацују у процесу дисања;
– ако се угљеник(IV)-оксид
сабије на малу запремину и при ниским температурама он прелази у течно стање.
При наглом испаравању се хлади и прелази у чврсто стање – суви лед.
Добијање угљен - диоксида:
https://www.youtube.com/watch?v=6pSGRLyUB9I.
3. Угљеник(IV)-оксид
се добро раствара у води и при томе се добија угљена киселина:
СО2 +
Н2О → Н2СО3
– Н2СО3 је нестабилно једињење
и лако се распада на воду и угљеник(IV)-оксид;
– соли Н2СО3 се називају
КАРБОНАТИ.
Примјена
– графит за прављење оловки и електрода, као мазиво;
– дијамант за сечење тврдих предмета, као накит;
– СО2
за гашење пожара, за газирана пића.