VIII - ЧИСТЕ СУПСТАНЦЕ. ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА

Стално кретање материје у природи разлог је постојања огромног броја различитих супстанци.

Супстанце могу да буду:

-          ЧИСТЕ: елементи и једињења

-          СМЈЕШЕ: хетерогене (састојци се виде) и хомогене (састојци се не виде)

У природи се ријетко налази само једна супстанца (чиста супстанца), већ се чешће налазе смјесе више супстанци. Чисте супстанце имају сталан састав, исти у сваком дијелу супстанце и имају иста својства у сваком дијелу.

Супстанце непрестано подлијежу физичким и хемијским промјенама, због чега се њихов број и количина мијењају. На Земљи прије 4,5 милијарде година број супстанци је био мали, али су њихове количине биле знатно веће него данас. Број и количина супстанци данас су резултат узајамног дјеловања супстанци и физичког поља у простору, кроз вријеме.

Огроман број различитих супстанци можемо упоредити, на примјер, са бројем ријечи које се налазе у вашој омиљеној књизи. Те ријечи су комбинација само тридесет слова азбуке. Слова, према томе, представљају најједноставније састојке ријечи. Слова су ”елементи ријечи”. Слично словима, постоје једноставне супстанце које називамо елементи. Комбинацијом слова може се направити огроман број различитих, више или мање сложених, ријечи. Ове комбинације могу да имају смисао, али и не морају, што зависи од богаства језика. Комбинације два или више елемената дају супстанце различите сложености које се називају хемијска једињења.

До данас је познато око двадесет милиона једињења, добијених комбинацијом само 114 елемената. Развојем науке број једињења из године у годину расте. Неки хемијски елементи граде веома велики број једињења, а неки само неколико. Колико ће неки елемент имати једињења зависи од његових појединачних хемијских својстава. Неки хемијски елементи граде веома велики број једињења. а неки само неколико. Видјели смо да при хемијским промјенама настају нове супстанце: из елемената могу настати једињења и обратно из једињења елементи. Новоостворена супстанца има својства која се разликују од својстава супстанци од којих је настала. Када се једињење ствара од елемената, значи његова хемијска својства се разликују од својстава елемената од којих је изграђено. Гвожђе је елемент, а рђа његово једињење. Када би гвожђе и рђа имали једнака физичка н хемијска својства, зарђала машина би радила као нова.

Како хемичари одређују да ли је нека супстанца елемент или једињење? На основу хемијских промјена ових супстанци. Када се при некој хемијској промјени супстанца разложи на два или више састојака, то значи да је она сложена, односно да је хемијско једињење.

Супстанце које се састоје од два или више хемијских елемената називају се хемијска једињења.

Супстанце које се хемијским промјенама не могу раздвојити на једноставније супстанце називају се хемијски елементи.

Задатак! Разврстај дате супстанце у колоне.

Злато, натријум – хлорид (кухињска со), бакар, вода, магнезијум – оксид, дијамант, кисеоник, сахароза.

ЕЛЕМЕНТИ	ЈЕДИЊЕЊА