VIII - ПРИПРЕМА ЗА КОНТРОЛНИ РАД

Срећно са учењем! :)

 1.
     Нацртај лабораторијско посуђе:  лабораторијска чаша, мензура, епрувете са сталком за      епрувете, лијевак, Ерленмајер тиквица и пипета.

2.

Наведите неки несрећан случај који се може десити у хемијској лабораторији и објасните како и шта треба подузети у таквој ситуацији.

3.

Милица је по занимању фармацеутски техничар и запослена је у фабрици за производњу лијекова. За потребе контроле квалитета испитиваног лијека Милица је морала да измјери запремину течне супстанце. Било је важно да што прецизније измјери ту запремину. Заокружи слово испред назива лабораторијског посуђа које је Милица користила да би измјерила запремину течне супстанце.     а) лабораторијска чаша                  в) пипета     б) мензура                                       г) бирета 4.   Допуни следеће реченице: Двије основне врсте чистих супстанци су ________________ (једноставне) и _______________ (сложене) супстанце. Растворљивост неке супстанце представља број грама ____________ који се раствара у __________ ______________ на одређеној температури. Реактанти су ___________________________,  а реакциони производи _________________________________________________. Основни видови материје су ______________ и _____________ _____________ . Да ли је нека супстанца елемент или једињење, хемичари одређују на основу _____________ промјена ових супстанци. Раствор је _______________ смјеса, која у свом саставу увијек садржи ______________ и _____________. Закон одржања масе гласи: _____________________________________________________    _______________________________________________________________________.   5.   Заокружи тачан одговор. Приликом загријавања супстанце у епрувети потребно је: а) везати косу б) носити закопчан мантил и рукавице в) причврстити епрувету за статив, а затим почети са постављањем следећег експеримента који треба извести г) удаљити се од пламена и окренути отвор епрувете од себе и особа које се налазе у лабораторији.   6.   Заокружите ДА или НЕ. Синтеза је реакција стварања сложене супстанце од најмање двије једноставније. ДА   НЕ Елементи у једињењима задржавају своје особине. ДА   НЕ Растварање у води је хемијско својство супстанце. ДА   НЕ Раздвајање састојака смјесе боље се постиже цијеђењем него декантовањем. ДА   НЕ Eлементи се из једињења могу добити физичким промјенама. ДА   НЕ   7. Разврстај називе наведених промјена у табелу: горење дрвета, савијање алуминијума, рђање гвожђа, уситњавање коцке шећера, варење састојака хране, смрзавање воде, ; ФИЗИЧКЕ ПРОМЈЕНЕ ХЕМИЈСКЕ ПРОМЈЕНЕ 8.   Напиши одговарајуће бројеве на датим цртама: ______ Елемент          1. Хлор             4. Вода за пиће ______ Једињење        2. Мајонеза       5. Угљен - диоксид ______ Смјеса             3. Бакар            6. Магнезијум - хидроксид 9.  Израчунај растворљивост сахарозе (шећера) на 30°С ако се зна да се на тој температури у 85g воде раствара 15g сахарозе. 10.   Колико грама плавог камена може да се раствори у 77 g воде ако његова растворљивост износи 23g? 11.  Попуни табелу. СМЈЕСА ВРСТА СМЈЕСЕ (хомогена/хетерогена) ПОСТУПАК РАЗДВАЈАЊА камен и вода грах и жељезо земља и вода засићен раствор  шећера вода за пиће  12.     Наведене су чисте супстанце и смјесе: дестилована вода, водоник, кухињска со, пијесак, угљен - моноксид. Које су од наведених супстанци чисте супстанце, а које смјесе? 13. Наведени су искази који се односе на супстанце. Поред сваког исказа напиши да ли се ради о физичком или хемијском својству супстанце. Графит проводи електрицитет. Шећер се раствара у води. Бакарни кров под утицајем ваздуха постаје зелен. Тачка кључања кисеоника је -183 степена Целзијусова. 14. Разврстај наведене појмове у табелу: сребро, магнезијум – хидроксид, ваздух, натријум – хлорид (кухињска со), стакло, кисеоник ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТ ХЕМИЈСКО ЈЕДИЊЕЊЕ СМЈЕСА

 

ДРАГИ УЧЕНИЦИ, СРЕЋАН ВАМ ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ!

 

VIII - ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ

Шта је хемија?

Хемија је природна експериментална наука која проучава грађу, својства и промјене супстанци, као и законе по којима се те промјене дешавају.

Повезана је са многим природним наукама, нпр. биологијом, физиком, геологијом, металургијом, фармацијом, итд.

Како хемичари долазе до нових сазнања?

Хемичари најпре постављају хипотезу, претпоставку, којом покушавају да објасне уочену појаву. Хипотеза се затим провјерава експериментима.

Експеримент (оглед) је намјерно изазивање промјена у одређеним, строго контролисаним условима, ради њиховог праћења и проучавања.

Поред тога, што се намјерно изазивају промјене у хемијским лабораторијама, поједине промјене се могу посматрати у природи. Приликом посматрања појава, односно извођења огледа, хемичари прикупљају податке из експеримената на основу којих се потврђује истинитост хипотезе или се она одбацује уколико се докаже да је нетачна. На основу свега овога изводи се закључак, односно, може се извести теорија.

Експерименти који се изводе морају бити тако описани да се могу више пута поновити.

Видео о значају и примјени хемије у свакодневном животу можете погледати овдје: https://www.youtube.com/watch?t=18&v=eu2db1nGqjM.